Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Istorijski razvoj novca". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

Tema:

Istorijski razvoj novca

Sadržaj:

TOC \o "1-3" \h \z \u

Uvod

Razvoj novca kroz istoriju se može prikazati na sledeći način:

Primitivni oblici novca (robni novac);

Kovani novac;

Papirni novac

Kreditni novac i

Elektronski novac.

Primitivni oblici novca (robni novac)

Sam naziv novca potiče od latinske riječi “pecunia” koja označava novac (“pecus” – stoka).

U vreme prvobitne ljudske zajednice proizvodnja je bila na veoma niskom stepenu razvoja. Radilo se primitivnim oruđima pa se ostvarivala proizvodnja kojom su mogle da se zadovolje samo tekuće potrebe.

Novac se pojavio na određenom stepenu društvenog i ekonomskog razvoja proizvodnih snaga. Pojavu novca uslovili i ubrzali: privatno vlasništvo i višak proizvoda iznad sopstvenih potreba. Time više nije neizbežna neposredna razmena proizvoda ljudskog rada – trampa.

Ponekad je sasvim slučajno dolazilo do pojave viškova proizvoda koji su se međusobno razmenjivali jer je čovek i na tom niskom stupnju razvoja imao instinkt da traži ono što ne poseduje ili ne može sam da proizvede a potrebno mu je . Sposobnost robe da bude razmenjena za manju ili veću količinu druge robe oličena je u konkretnom odnosu razmene koji predstavlja prometnu vrednost. Sa razvojem robne proizvodnje menjala se i prometna vrednost kao način izražavanja vrednosti.

Na početku civilizacije novac je bio nepoznat. Trampa je predstavljala zadovoljavanje potreba ljudi za određenom robom. Raznovrsnijom proizvodnjom i pojavom društvene podele rada, iznalažena je jedna jedinstvena stvar, kojom je bilo moguće pribavljanje sredstava za zadovoljenje najraznovrstnijih potreba. Kod Slovena su korišćeni delovi platna, Eskimi su koristili krzno polarne lisice, Kinezi noževe, Indijanci dabrovo krzno itd. U Virdžiniji duvan se počeo upotrebljavati kao novac početkom 17 veka. Ubrzo zatim generalna skupština Virdžinije dala je duvanu status zakonskog sredstva plaćanja.

Kovani novac

- Pensatorno plaćanje (sami metali su novac);

- Prelaz sa tzv. pensatornog plaćanja na kovanje novca;

- Prvi kovani novac se javlja u grčkoj provinciji Lidiji (sadašnja Turska) oko 680. godine p.n.e.;

- Herodot: “Lidijci su prvi narod za koje znamo da su pravili i koristili novčiće od zlata i srebra”;

- U nekim indijskim epovima se pominje da se kovani novac upotrebljavao u Indiji stotinjak godina prie nego u Lidiji;

- “Znojenje novca” i

- Kovanje postaje unosan posao, naročito nakon otkrića Amerike.

Metali su preuzeli funkciju opšteg sredstva razmene zbog svojih prirodnih osobina . Plemeniti metali su bili korišćeni kao novac pre svih, zlato se koristilo kao novac u Kini pre 4.500 godina p. n. e. U staroj Grčkoj nakon raznih formi novac dobija metalni oblik i takvom novcu su pripisivana posebna svojstva, poistovećujući ga sa božanstvom. U zapadnoj Evropi zlato se počelo koristiti kao novac nakon viševekonog preobražaja i razvoja. U 14 veku privredna kretanja uticala su na nedostatak novca - zlata, tako da su deflacioni pritisci usled pada unutrašnjeih cena u odnosu na zlato kočili novu proizvodnju. Dalji razvoj bio je uslovljen zlatom tako da je novac od sporednog dobio prvorazredni značaj. Od 15 veka u Evropi su pristizale velike količine zlata od pljački, da bi u 16 veku deflacija bila zamenjena inflacijom. Kada se količina zlata kretala iznad potreba robnog prometa, vrednost novca je padala, što je uticalo na porast cena ostalih roba i obrnuto. Od zlata i srebra kovan je novac čija je vrednost odgovarala njihovom metalnom (zlatno, srebrnom) sadržaju. Oni su bili nacionalni novac i međunarodno sredstvo plaćanja.

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com

besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!